1852
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1852. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 14. јануар — Председник Луј-Наполеон Бонапарта проглашава нови устав за Другу француску републику.
- 15. јануар — Девет мушкараца који представљају разне јеврејске добротворне организације окупљају се како би формирали оно што ће постати болница „Маунт Синај“ у Њујорку.
- 17. јануар — Уједињено Краљевство признаје независност Трансвала.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Битка код Касероса, Аргентина: Аргентинске провинције Ентре Риос и Коријентес, савезнице Бразила и чланова Колорадске партије Уругваја, побеђују трупе Буенос Ајреса под командом Хуана Мануела де Росаса.
- 11. фебруар — Први британски јавни тоалет за жене отвара се у улици Бедфорд у Лондону.
- 14. фебруар — Велика болница за болесну децу у улици Ормонд у Лондону прима свог првог пацијента.
- 15. фебруар — Хелсиншка катедрала (тада позната као црква Светог Николе) званично је отворена у Хелсинкију, Финска.
- 16. фебруар — Компанија „Студебејкер брадерс вагон“, претеча произвођача аутомобила, основана је у Саут Бенду, Индијана.
- 19. фебруар — Братство Фи Капа Пси основано је у Канонсбургу, Пенсилванија, на Џеферсон колеџу.
- 25. фебруар — ХМС Биркенхед потонуо је близу Кејптауна, британске капске колоније. Само 193 од 643 је преживело.
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Арчибалд Монтгомери, 13. гроф од Еглинтона, именован је за лорда-намесника Ирске.
- 2. март — Тестирано је прво америчко експериментално парно ватрогасно возило.
- 17. март — Анибале де Гаспарис открива астероид Психа из северне куполе Астрономске опсерваторије Каподимонте у Напуљу.
- 18. март — Хенри Велс и Вилијам Фарго основали су Велс Фарго и компанију.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Почиње Други англо-бурмански рат.
- 5. април — почео Други англо-бурмански рат, трајао до 20. децембра исте године
- 18. април — Тајпиншки устанак: Тајпинг снаге почињу опсаду Гуилина.
- 23. април — Масакр у Бриџ Галчу, познат и као масакр у Хејфорку, догодио се у Сједињеним Државама током калифорнијске златне грознице, када је више од 150 припадника народа Винту убило око 70 америчких мушкараца предвођених Вилијамом Х. Диксоном, шерифом округа Тринити у северној Калифорнији[1].
Мај
[уреди | уреди извор]- 19. мај — Тајпиншки устанак: Опсада Гуилина је завршена.
Јун
[уреди | уреди извор]- 12. јун — Тајпиншки устанак: Тајпинг снаге улазе у Хунан.
- 30. јун — Парламент Уједињеног Краљевства усваја Закон о уставу Новог Зеланда из 1852. године како би британској колонији дао самоуправу са репрезентативним уставом.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Амерички државник Хенри Клеј је први који је добио част да почива у ротонди Капитола Сједињених Држава.
- 5. јул — Фредерик Даглас одржао је свој чувени говор „Шта је за роба Четврти јул?“ у Рочестеру, Њујорк.
- 28. јул — Несрећа пароброда Хенри Клеј у Ривердејлу, Бронкс, однела је неколико живота, укључујући и Стивена Алена.
Август
[уреди | уреди извор]- 3. август — Одржан је први амерички међуколегијални спортски догађај, Трка чамаца између Универитета Јејла и Харварда.
- 23. август — Бостонски мисионар, пречасни Бенџамин Гален Сноу, искрцао се на острво Косрае на Каролинским острвима (Микронезија) први да би донео Јеванђеље на острво.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 11. септембар — Револуција 11. септембра 1852. у Аргентини: Провинција Буенос Ајрес прогласила је независност.
- 19. септембар — Анибале де Гаспарис открива астероид Масалија са северне куполе Астрономске опсерваторије Каподимонте у Напуљу.
- 24. септембар — Француски инжењер Анри Жифар прави прво путовање ваздушним бродом, од Париза до Трапа.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 7. октобар — Након што је сазнао да је амерички председник Филмор послао комодора Метјуа Ц. Перија да отвори трговину са Јапаном, Николај I од Русије шаље контраадмирала Јевфимија Путјатина да предводи Паладу у сличној мисији (Путјатин стиже 21. августа 1853, месец дана након Перија).
- 16. октобар — Након скоро пет година затвора у Француској, бивши алжирски емир Абделкадер Ел Џезаири је пуштен на слободу по наређењу тадашњег председника Луја-Наполеона Бонапарте.
- 23. октобар — Претпоставка о теореми о четири боје је први пут предложена, док студент Франсис Гатри са Универзитетског колеџа у Лондону поставља питање математичког доказивања да нису потребне више од четири боје да би се дале одвојене боје граничним облицима на мапи (теорема није доказана скоро 123 године, до 1976).
- 31. октобар — Генерал Хоакин Соларес из Гватемале предводи инвазију на суседни Хондурас, започињући рат који траје до 13. фебруара 1856. године.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Френклин Пирс, победио је Винфилда Скота.
- 4. новембар — Камило Бенсо, гроф од Кавура, постаје премијер Пијемонта.
- 11. новембар — У Лондону се отвара нова Вестминстерска палата као дом Парламента Уједињеног Краљевства.
- 21–22. новембар — Ново Француско царство потврђено је плебисцитом: 7.824.000 за, 253.000 против.
- 23. новембар — Први сандучићи поред пута на Британским острвима пуштени су у јавну употребу у Сент Хелијеру, на Џерзију, на Каналским острвима, на предлог енглеског романописца Ентонија Тролопа, у то време службеника Британске главне поште.
- 27. новембар — Земљотрес јачине 7,5 до 8,8 степени Рихтерове скале погодио је близу острва Банда, Холандске Источне Индије, изазивајући смртоносни цунами.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — У Француској проглашено Друго царство с царем Шарлом Лујем Наполеоном III Бонапартом.
- 4. децембар — Французи заузимају Лагуат.
- 23. децембар — Тајпиншки устанак: Тајпинг војска заузима Ханјанг и почиње опсаду Вучанга.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Вук Караџић је објавио друго издање Српског рјечника који је садржао 47000 речи. У писању овог речника помогао му је Ђуро Даничић.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 12. јануар — Жозеф Жак Сезар Жофр, француски маршал. († 1931)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 26. фебруар — Џон Харви Келог (енгл. John Harvey Kellogg), доктор и проналазач корнфлекса. († 1943)
Април
[уреди | уреди извор]- 12. април — Петар Убавкић, српски вајар. (†1910)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 11. септембар — Милан Јовановић Батут, српски лекар. († 1940)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 9. октобар — Херман Емил Фишер, немачки хемичар и Нобеловац († 1919)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 11. новембар — Франц Конрад фон Хецендорф, аустроугарски генерал и начелник генералштаба
Децембар
[уреди | уреди извор]- 19. децембар — Алберт Абрахам Мајклсон, амерички физичар. († 1931)
Смрти
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 22. април — Аврам Петронијевић, српски политичар. (* 1791)
- 29. април — Лука Лазаревић, српски војвода. (* 1774)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 14. септембар — Артур Велсли, војвода од Велингтона, британски фелдмаршал и политичар
- 26. септембар — Милета Радојковић, српски устаник
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Wintu Expansion, University of Arizona Press, 1998-10-01, стр. 119—138, Приступљено 2025-08-26